Poštovane koleginice,

Idući u susret obeležavanju međunarodnog dana žena 8. marta, moramo pomenuti istorijske činjenice u borbi za ženska prava:

1848, u SAD-u se održao prvi skup o ženskim pravima i usvojena je Deklaracija o pravima gde su žene tražile raspolaganje imovinom, pristup obrazovanju, pravo glasa, mogućnost zaposlenja i starateljstvo nad decom prilikom razvoda.

1857, u Njujorku, 8. marta, tekstilne radnice protestovale su zbog loših uslova rada i niskih zarada. Policija je razbila proteste ali su se žene iste godine organizovale u sindikat.

Nakon toga u demonstracijama 8. marta, žene traže kraće radno vreme, veće zarade i pravo glasa.

1910. u Kopenhagenu u organizaciji Socijalističke Internacionale, na predlog Klare Cetkin ustanovljen je Dan žena.

Kroz istoriju, žene su se borile za svoja radna prava i protestovale protiv rata.

1975, Ujedinjene nacije, počinju zvanično obeležavati Međunarodni dan žena.

U trgovini većinom rade žene, posebno u velikim maloprodajnim lancima.

Žene se i danas moraju boriti za svoje mesto u društvu i na radnom mestu. Sindikalno organizovane žene, zaposlene u trgovini, svoja prava ostvaruju kroz učešće u radu sindikata.

Sva prava koja danas žene imaju, morale su izboriti same, budući da je nejednakost još uvek prisutna i vidljiva svuda oko nas.

Zato drage koleginice, borite se za sebe i svoja prava i ne odustajte! Budite hrabre i odvažne, kao što ste pokazale tokom pandemije boreći se sve vreme na prvoj liniji!

SREĆAN VAM 8. MART!

Svim kolegama želimo srećan Božić i uspešnu novu 2022. godinu!

Samostalni sindikat trgovine Srbije

Savez samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost i Centar za politike emancipacije pozivaju sve građane Srbije, društvene pokrete i nevladine organizacije da podrže zahtev sindikata za podizanjem minimalne cene rada.

 

Sredinom avgusta predstavnici sindikata, Vlade Republike Srbije i poslodavaca počinju pregovore za povećanje minimalne cene rada. Zahtev sindikata jeste da se minimalna cena rada podigne barem do nivoa minimalne potrošačke korpe.

Sama metodologija izrade minimalne potrošačke korpe je problematična jer ne zadovoljava minimum ekonomskih i socijalnih potreba zaposlenih i njihovih porodica. Ipak, minimalna zarada ne doseže ni do ovog nivoa, bez obzira što Zakon o radu kaže da se pri utvrđivanju minimalne cene rada polazi od egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i članova njegove porodice izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe.

U vezi sa tim, sindikati zahtevaju da se minimalna cena rada poveća za 20% što bi uticalo i na povećanje ostalih zarada i smanjenje nejednakosti u društvu.

Minimalna cena rada predstavlja minimalni iznos koji se zaposlenom isplaćuje po radnom času ( NETO IZNOS BEZ PRIPADAJUĆIH POREZA I DOPRINOSA).

 

Minimalna zarada za 2021. godinu izraženo u rsd

 

160 radnih sati

29,428,80

168 radnih sati

30.900,24

176 radnih sati

32.371,68

184 radnih sati

33.843,12

 

Minimalna cena rada utvrđuje se odlukom Socijalno ekonomskog saveta i ako se odluka ne donese u roku od 15 dana od dana početka pregovora , Vlada Srbije donosi odluku u narednih 15 dana.

 

Minimalnu zaradu u Srbiji prima oko 350.000 radnika.

 

 

Dana 07.10.2021. godine u hotelu Amsterdam u Beogradu, održana je panel diskusija na temu Položaj atipičnih radnika na tržištu rada, u saradnji sa CONFSAL Italija.

U panel-diskusiji učestvovali su predstavnici Unije poslodavaca i Samostalnog sindikata trgovine Srbije.

Predmet diskusije bile su teme :

1.Identifikacija pojma atipičnih radnika prema relevantnim direktivama Direktiva 2002/14/E3, Direktiva 2009/38/E3,98/59/E3, 2001/23/E3 i njeno prenošenje u nacionalne zakone

2.Utvrđivanje potreba atipičnih radnika u sektoru transporta i trgovine i uloga sindikata i poslodavaca za novim modelima socijalnog dijaloga

3.Diskusija o ključnim tačkama politike i razrada dodatnih potreba atipičnih radnika

4.Sumiranje preporuka na nacionalnom nivou

 

 

Scroll to top