Normativni okvir

U decembru 2023. Savet Evropske unije i Evropski parlament postigli su sporazum u vezi sa prvim
zakonom o veštačkoj inteligenciji u EU. Ovaj zakon ima za cilj da garantuje bolje uslove za razvoj i
primenu ove tehnologije i da obezbedi da sistemi veštačke inteligencije koji se koriste u EU budu
bezbedni, transparentni, sledljivi, nediskriminatorni i ekološki prihvatljivi. Krajnji i glavni cilj ovog
Zakona je poštovanje osnovnih prava i vrednosti EU.

U tekstu zakona uspostavljeni su kriterijumi na osnovu kojih se AI razlikuje od drugih, jednostavnijih
softverskih sistema ili skupova mogućnosti i prati pristup zasnovan na rizicima. Standard uključuje
spisak zabranjenih AI praksi kojim su obuhvaćena i fizička lica, kako bi se umanjili rizici primene ove
tehnologije i režim sankcija.

Predloženo uređenje primene AI od strane Evropske komisije uvodi pravni okvir za osiguranje etičkog
i bezbednog razvoja AI. Ovim okvirom klasifikovani su sistemi veštačke inteligencije u zavisnosti od
rizika koji je istima podrazumevan, od neprihvatljivog do minimalnog rizika, čime se uspostavljaju
strožiji zakonski zahtevi za slučajeve visokorizične upotrebe, što bi moglo da podrazumeva i aplikacije
koje se koriste na radnom mestu.

Predložena regulativa EU je prva ove vrste u globalnim okvirima i predstavlja preduslov kako bi
države članice EU bile u mogućnosti da urede pitanja veštačke inteligencije i zaštite prava radnika.
Primera radi, naglašava transparentnost algoritama veštačke inteligencije i potrebu za ljudskim
nadzorom u donošenju odluka od ključne važnosti, direktno se baveći potencijalnim pristrasnostima i
diskriminacijom.

Neki primeri načina na koji je uređena veštačka inteligencija na evropskom nivou uključuju mere na
nivou radnog mesta; u Francuskoj je Zakonom o digitalnoj republici uveden koncept „digitalnih
prava“ za zaposlene, uključujući pravo pojedinca da ne bude dostupan (eng. right to disconnnect) i
mere usmerene protiv algoritamske diskriminacije. U Nemačkoj je postignut napredak u razvoju
smernica za etičku upotrebu veštačke inteligencije na radnom mestu, podstičući time učešće radnika
u odlučivanju u vezi sa osmišljavanjem i primenom sistema veštačke inteligencije.

Ovo nam nameće obavezu da razmotrimo kako možemo da prilagodimo naše zakone o radu i
poslovnu praksu u cilju podsticanja pravedne tranzicije ka digitalizaciji, obezbeđujući time da se
veštačka inteligencija primenjuje na način koji koristi svim uključenim akterima i promoviše učešće
radnika u ovom novom radnom okruženju. Ukratko, integracija veštačke inteligencije na radnom
mestu nije samo pitanje tehnologije, već i suštinski pravno i etičko pitanje.

Zahteva proaktivnu viziju za unapređenje i prilagođavanje regulatornog okvira svake zemlje, podstiče
primenu najboljih praksi na evropskom i međunarodnom nivou, i pored obezbeđivanja
prilagođavanja digitalnoj revoluciji, obezbeđuje i stvaranje pravičnog i inkluzivnog radnog okruženja u
eri veštačke inteligencije“.

Studije i statistika

Veštačka inteligencija transformiše donošenje poslovnih odluka i percepciju radnika o sopstvenoj
ulozi u ovom novom scenariju.

Izveštaj McKinsey Global Institute navodi da AI ima potencijal da otključa između 3,5 i 5,8 milijardi
dolara godišnje u smislu dodate vrednosti globalnoj privredi. Ova vrednost potiče ne samo iz
automatizacije rutinskih zadataka, nego i iz unapređenog donošenja odluka zahvaljujući
sofisticiranijoj analizi podataka i preciznijim predviđanjima.

Međutim, usvajanje veštačke inteligencije nije lišeno izazova, naročito kada je u pitanju radna snaga.
Studija koju je sprovela OECD pokazuje da iako više od 50% radnika veruje da veštačka inteligencija
može unaprediti njihov rad, postoji značajna zabrinutost za sigurnost posla, a 30% strahuje da će
automatizacija dovesti do gubitka posla. Ovi podaci naglašavaju važnost rešavanja uznemirenosti
radnika i podsticanja otvorenog dijaloga o integraciji AI na radnom mestu.

Učešće radnika u razvoju i implementaciji AI je od ključnog značaja.

Prema istraživanju Svetskog ekonomskog foruma, 65% zaposlenih očekuje da će im tehnologija,
uključujući veštačku inteligenciju, pružiti više mogućnosti nego izazova. Međutim, da bi se ovo zaista i
desilo, kompanije moraju da primene strategije obuke i razvoja kako bi pripremile svoje zaposlene
da odgovore na zahteve naprednog digitalnog radnog okruženja. Transparentnost u korišćenju AI
takođe igra fundamentalnu ulogu u prihvatanju ovih tehnologija od strane samih radnika.

Neophodno je jasno i transparentno upravljanje načinom na koji se sistemi veštačke inteligencije
koriste, podacima koje obrađuju i odlukama na koje utiču. Ova transparentnost nije od ključnog
značaja samo za kreiranje poverenja, već i za postupanje u skladu sa propisima kao što je Opšta
uredba o zaštiti podataka EU (GDPR), koja pojedincima daje pravo da dobiju objašnjenja u vezi sa
automatizovanim odlukama koje se direktno odnose na njih.

Na kraju, neophodno je razmotriti uticaj veštačke inteligencije na jednakost i inkluzivnost na radnom
mestu, budući da bi bez pažljivog planiranja, primena AI mogla pojačati nejednakosti koje već
postoje, jer su radnici sa slabijim digitalnim veštinama ili na radnim mestima kod kojih postoje veći
izgledi da će doći do automatizacije izloženi većim rizicima.

Kako bi se ovo ublažilo, neophodno je usvojiti politike digitalne inkluzije koje osiguravaju da svi
radnici, bez obzira na radno mesto, imaju priliku da osete koristi revolucije koju uvodi AI.

Ukratko, dok veštačka inteligencija obećava da će transformisati donošenje poslovnih odluka i
ponuditi nove mogućnosti, od suštinske je važnosti da se pozabavimo nesigurnostima radnika,
podstaknemo njihovo učešće i obezbedimo da tehnološki napredak bude od podjednake koristi za
sve učesnike. Kroz pristup koji kombinuje osposobljavanje i obučavanje, transparentnost i inkluzivne
politike, možemo se suočiti sa izazovima veštačke inteligencije, obezbeđujući budućnost rada u kojoj
se tehnologija, kompanije i radnici zajedno kreću ka zajedničkim ciljevima.

U Madridu, april 2024. godine

Andrés Parra
Pravnik specijalizovan za kolektivno pregovaranje

• Next