Poštovane koleginice,
Idući u susret obeležavanju međunarodnog dana žena 8. marta, moramo pomenuti istorijske činjenice u borbi za ženska prava:
1848, u SAD-u se održao prvi skup o ženskim pravima i usvojena je Deklaracija o pravima gde su žene tražile raspolaganje imovinom, pristup obrazovanju, pravo glasa, mogućnost zaposlenja i starateljstvo nad decom prilikom razvoda.
1857, u Njujorku, 8. marta, tekstilne radnice protestovale su zbog loših uslova rada i niskih zarada. Policija je razbila proteste ali su se žene iste godine organizovale u sindikat.
Nakon toga u demonstracijama 8. marta, žene traže kraće radno vreme, veće zarade i pravo glasa.
1910. u Kopenhagenu u organizaciji Socijalističke Internacionale, na predlog Klare Cetkin ustanovljen je Dan žena.
Kroz istoriju, žene su se borile za svoja radna prava i protestovale protiv rata.
1975, Ujedinjene nacije, počinju zvanično obeležavati Međunarodni dan žena.
U trgovini većinom rade žene, posebno u velikim maloprodajnim lancima.
Žene se i danas moraju boriti za svoje mesto u društvu i na radnom mestu. Sindikalno organizovane žene, zaposlene u trgovini, svoja prava ostvaruju kroz učešće u radu sindikata.
Sva prava koja danas žene imaju, morale su izboriti same, budući da je nejednakost još uvek prisutna i vidljiva svuda oko nas.
Zato drage koleginice, borite se za sebe i svoja prava i ne odustajte! Budite hrabre i odvažne, kao što ste pokazale tokom pandemije boreći se sve vreme na prvoj liniji!
SREĆAN VAM 8. MART!